Čudan zeman nastade
Čudan zeman nastade,
Sve zlikovac postade,
Din-dušmanin ustade;
Šta se hoće, zaboga?
Već takata nestade,
Zlo nam svako postade,
Dobrih ljudi nestade;
Šta se hoće, zaboga?
Ne gledaju u ćitab,
Ne uzimaju hič-dževab,
Niti misle na hesab;
Šta se hoće, zaboga?
Ovo trpit’ – teška muka,
A još više turska bruka,
Munafika stoji huka;
Šta se hoće, zaboga?
Turčin nema amela,
Krivda pravdu zamela,
Pa se pravda omela;
Šta se hoće, zaboga?
Nasta čudna ulema,
Jer ne čine amela,
Od njih jedna proloma;
Šta se hoće, zaboga?
Ulemskoga sada hala,
Zalud njima gdjegod hvala,
Vrat slomiše porad mala;
Šta se hoće, zaboga?
Nije kader biti imam,
A kaže se potamam,
Jordam čini k’o šeh-islam;
Šta se hoće, zaboga?
Svi veziri pravo sude,
Pa i paši dobro bude,
Al’ murtati krivo gude;
Teška muka, zaboga.
I kod paša ima ljudi,
Ko je dobar vrlo hudi,
Kad je više zlijeh ljudi;
Niko ne zna do Boga!
Dunjalučar 